О књизи: 2018 / Серија предавања о чувеном Сервантесовом роману „Дон Кихот“, коју је читао највећи руско-амерички писац двадесетог века, Владимир Набоков, на Универзитету Харвард 1952. године и објављен постхумно као посебна књига 1983. године, допуњава курсеве о руској и страној књижевности које је претходно припремио за студенте Велсли колеџу и Универзитета Корнел. Увек срећан да оспори конвенционалну мудрост и изневерене истине, Набоков, предавач, представио је Сервантесово дело као „грубу стару књигу“ пуну „немилосрдне шпанске суровости“, а њен насловни лик – не само као жртву поруге и понижења непријатељског света, али и као мета за скривено читалачко исмевање. Истовремено, према Набокову, у перцепцији наредних генерација, Дон Кихот је прерастао улогу патетичног, беспомоћног шаљивџије, коју му је у почетку доделио аутор, и постао симбол узвишеног и светог лудила, оличење племенитог усамљености, несебичне храбрости и истинског хуманизма, док се сама књига претворила у „добро васпитан и бизаран мит“ о односу изгледа и стварности. Проницљив, педантан и пркосно пристрасан истраживач, Набоков мајсторски подмеће и истовремено убедљиво потврђује културни углед Дон Кихота – „витеза тужне слике“, који се развијао током четири и по века..